6/07/2018

Dragim tinejdžerima i njihovim roditeljima...

Tekst je nastao iz razgovora tokom poslednjih nekoliko časova sa meni dragim učenicima.
Namenjen je roditeljima, ali i tinejdžerima. Želeo bih da ukažem na glad koja postoji kod tinejdžera, ne za hranom, već za pažnjom, ljubavlju, poštovanjem, podrškom...

Poslednji čas sa jednom grupom osmaka...međutm dolaze učenici kojima nisam predavao. Neko od učenika je trebalo da odgovara i popravlja ocene iz pojedinih predmeta. Času prisustvuju četiri đaka. Četvrti je trebalo da sačeka svoju sestru, pa da ne bi bila napolju, dozvolio sam joj da prisustvuje i ona - završava prvi razred.
Budući da je mešovita grupa i da je poslednji čas, pitao sam ih kako teku stvari sa pripremama za prijemni ispit.
A onda je usledilo pitanje da li im je teško što napuštaju školu?
Rekli su da jeste.
Je l' razgovarate sa nekim o tome?
Pa, ne...
Roditelji nas uglavnom pitaju sve što je u vezi sa prijemnim i sada je aktuelna priprema za malu maturu. Razgovaramo o tome kako ćemo se obući.

I ranijh godina sam primećivao anksioznost kod osmaka, kao i kod srednjoškolaca koji završavaju školu. Da, zaboravio sam i četvrtake...Svaki od tih prelaza je prilično stresan za svakog pojedinca, kao i za generaciju kojoj pripada. No, sve se nekako prelazi preko toga, iz mog ugla nekako olako. Podseća me na kako je kod nas u našem podneblju zastupljeno to da nas često pitaju da li smo gladni? Zasigurno je to posledica vremena u kojima smo živeli i u kojima živimo...i mi i roditelji naši.
A onda ako smo najedeni, mirni smo...jer je bitno da nismo gladni.
A šta je sa pitanjem kako se osećaš? Da li ti je teško što napuštaš školu? Zbog čega?
Ta pitanja su zaboravljena.
Bitno je da se prijemni dobro uradi, da se nakupe poeni za željenu školu i to je to.
A u tom procesu je gomila emocija, anksioznosti, neizvesnosti...i pitanje "Šta ako?"
E O TOME KAKO SE OSEĆAJU BI TREBALO DA RAZGOVARATE DRAGI RODITELJI. Jer oni imaju masku, kako su odrasli i kako mogu svašta da iznesu i da im nije potrebna pomoć. Ne žele da pokažu da im je teško, jer možda mogu da ispadnu slabići. A možda i da ne opterećuju vas, koji ste i ovako preopterećeni sa svim i svačim.
IZDVOJTE VREME za njih. Za trenutak ostavite svoje brige i pokušajte da doprete do njihovih srca. Zagledajte ih kao da nemaju tu masku. Vidite šta je to u njima. Koje su im autentične potrebe? Poslušajte ih! Pokušajte da ih razumete.
A šta je ono što je njima potrebno...???
Jednostavno je...ne košta...i ne traži čak ni mnogo vremena.
Naime, nedavno sam pravio evaluaciju svojih časova sa učenicima od V-VIII razreda. Pitao sam ih koju mi ocenu daju?
...uglavnom petice! :-)
A za šta?...pitao sam ih...
E u ovim njihovim odgovorima, nalaze se uputstva za razgovor sa njima.
Razumevanje...dobro ste nas razumeli.
Slušanje...umete da nas saslušate i sve naše potrebe ispratite.
Podrška...jedan deo učenika je reako da su dobili više podrške od mene, nego kod kuće.
Ohrabrivanje...
DAKLE RAZUMITE, SLUŠAJTE, PODRŽITE, OHRABRITE vaše tinejdžere!
To su deca koja su puna emocija, samo što nekada ne znaju da ih kanališu i tu dolazi do nesporazuma.
Lično ih doživljavam kao da su oni ti koji imaju snage da izraze bunt. On kao da je naš, ali smo mi odavno izgubili snage za istim...kao da su tinejdžeri glasnogovornici nekog našeg bunta. Bunt je OK, sve dok se iskazuje na način koji ne povređuje druge ljude.
DOZVOLITE IM DA POGREŠE!
Jednom prilikom kada sam sa svojim prijateljem i kolegom Urošem radio trening Asertivnosti za učenike sedmog i osmog razreda. Na kraju u evaluaciji nam je jedna učenica napisala...
"Došla sam ovde da ne bih išla na dva časa, ali odlazim radosna...jer sam saznala - DA IMAM PRAVO DA POGREŠIM."
Kako se primiče kraj školske godine za sve prelazne razrede...tako kod svih primećujem potrebu da se igraju. Sećam se jedne grupe četvrtaka srednjoškolaca koja je za vreme velikog odmora igrala karte, kao i njihovog pitanja da nastave i tokom časa. To sam čuo kao vapaj njihov - a je l' možemo mi da se igramo i da osanemo još neku godinu ovde.
Osetio sam njihovu anksioznost od novog, neizvesnog, od upisa na fakultet-koji će biti, ili neće!

Da se vratim na početak priče i poslednjeg časa...pošto su podelili kako da im je teško što napuštaju školu...ne mogu da se setim kako smo došli do pitanja koje se tiče mašte...
Da li vi maštate draga deco?
A ne...
Pa ja sam moju maštu zakopala još u petom razredu.
Ja pokušavam da je dozovem, ali mi ne ide.
Učenica prvog razreda je odgovorila da mašta i nema problema sa tim.
I to je ono što me pomalo i ljuti...primetio sam da učenici od 1 - 4 razreda nemaju problema sa kreativnošću i spontanošću. No, kasnije retko ko i u maloj meri zadržava.

Kada prestanemo sa maštom, kao da se pretvaramo u robote...nakako nam ta mašta daje odliku da smo slobodna bića. Ukoliko bi je češće koristili u svakodnevnom životu i crpeli kreativnost i spontanost iz nje, pa život bi nam bio kud i kamo lakši. Tako bi i sami negovali naše unutrašnje slobodno dete koje to čini - mašta. A ako ga ugušimo, šta smo postigli!
DRAGA DECO - odrastanje ne znači da bi trebalo da prestanete da maštate.
DRAGI RODITELJI dozvolite deci da maštaju.

I na kraju sve ovo što sam napisao bi bilo besmisleno, ako nema LJUBAVI......ljubavi prema Bogu i prema bližnjima. 


Kako kaže apostol Pavle u svojoj Himni ljubavi "Ako jezike čovječije i anđeoske govorim, a ljubavi nemam,onda sam kao zvono koje ječi, ili kimval koji zveči."

LJUBAV SE NE PODRAZUMEVA, ONA SE POKAZUJE.
Pokažite jedni drugima ljubav svakodnevno.




6/03/2018

Znamenje

Dogodilo se na današnji dan...na dan Svetog cara Konstantina i carice Jelene

...pred kraj večerašnjeg druženja u crkvi Sv. Atanasija Velikog, primetio sam neobično lep zalazak sunca. Puno nekih lepih boja, kombinacija plave i bele. Oblaci sa jedne strane, sa druge strane čisto nebo. Ispod tih oblaka, probijaju se sunčevi zraci. Svašta sam video u tom nebeskom prikazu. Od aždaje do različitih nemani. Zaista sam uživao. Pokušavam sa uslikam prizor, ne ide mi. Memorija na telefonu je puna. Pokušavam da je ispraznim, bezuspešno. Nakon nekoliko pokušaja, uspeo sam da fotografišem. Pohvalio sam se svojim fotografijama na društvenim mrežama. Bilo mi je drago što su ljudi odreagovali. No, dok sam pokazivao mojoj supruzi fotografije, tek sam tada primetio neobičan znak - KRST. U centru svih ovih opisanih zbivanja. Kao da je on izvor sve te svetlosti i oblaka. Bio sam zatečen viđenim. WOW, pomislio sam u sebi. Supruga se setila jedne starije fotogeafije, gde su se sunčevi zraci tako projavili, u obliku krsta. Tako i sada. 
Zašto vam sve ovo pišem i to ovako kasno? 
Pokušavao sam da zaspim i ne ide. Javlja mi se fotografija ponovo. Razmišljam o njoj. A onda se setim da se sve to dešava na dan Svetog cara Konstantina i carice Jelene. WOW!!!
Misao mi ide dalje...koliko smo mi svakodnevno okruženi različitim znamnjima, ali je pitanje koliko ih vidimo. U svetu u kom jesmo, koji ja volim...okruženi smo raznim stvarima koje kao da su nam oduzeli onaj autentičan kontakt sa nebom, sa Bogom. I da danas nisam imao fotoaparat pored sebe, pa ni ja ne bih primetio ni ovo znamenje koje se pojavilo.
Misao ide dalje...zamisli (kažem sebi ) da je Car Konstantin pre bitke na Milvikijskom mostu sa Maksencijem, nije prepoznao znak krsta. 
Jevsevije, savremenik događaja, kazuje ono što je sam lično čuo od cara Konstantina: "Jednom posle podne, pričao je car, kada se sunce već poče kloniti zapadu, ja svojim očima videh na nebu Krst Gospodnji, napravljen od zvezda, koji je sijao jače od sunca, i na krstu napisano: Ovim pobeđuj!"
Tada nije bilo fotoaparata, pa da je uslikao neobičan zalazak sunca, pa tek kasnije video to što je i trebalo da vidi. Ili da je video na fotoaparatu posle bitke.Mogao je da kaže i da mu se učinilo. Pitanje je šta bi bilo i sa bitkom i sa Hrišćanstvom kasnije. 
Srećom prepoznao je znak sa neba i pobedio.
Ostaje pitanje za nas, da li nas je savremena tehnika toliko odvojila od prepoznavanja životnih trenutaka? ...oslanjajući se na nju, u smislu, pa dobro to mi je memorisano...pogledaću kasnije...a to kasnije izgubi i smisao i kontekst u kome se stvari dešavaju i sve postane besmisleno.
Kao zaljučak trebalo bi da se više okrenemo trenutku, ovde i sada i da u skladu sa tim i delamo i dajemo odgovore. Da stvaramo autentične odnose sa Bogom jedni sa drugima, kao i sa tvorevinom Božijom. U tom slučaju bićemo svedoci mnogih znamenja i moći ćemo da ih prepoznajemo i u trenutku da delamo. Sve je stvar izbora, pa tako i neko viđenje koje imamo možemo prihvatiti ili ne. Jednostavno možemo da kažemo, ma samo mi se učinilo. A možemo i da uzmemo svoj krst i pođemo sa NJIM. Kao što su to učinili i Sveti apostoli po Silasku Sv. Duha.

5/01/2018

Iz drugog ugla o Plejbek teatru - Što činiš Toni?

Ovako komleksan naslov je proizašao iz dva razloga. Nakon nastupa Plejbek teatra u Domu kulture Studentski grad zavredili smo pažnju VICE - a. Tada sam na svojoj stranici na fejsu okačio naslov "Jedan ugao dvougla" i link sa tekstom o Plejbek teatru.

https://www.vice.com/rs/article/8xkdj4/kako-izgledaju-vasi-problemi-kada-zavrse-na-pozornici?utm_campaign=sharebutton

To me je i podstaklo da napišem tekst o Plejbeku iz drugog - ličnog i subjektivnog ugla. U stvari da na neki način iskažem zahvalnost Bogu što mi je omogućio da postanem član jednog ovakvog teatra. I koliko mi je to pomoglo u integraciji onih delova sebe na koje sam zaboravio.

Drugi deo naslova ...Što činiš Toni? ...sa sve crnogorskim akcentom - nekada sam živeo u Podgorici, pa mi je to ostalo još iz tog perioda.
Moj odgovor izgleda ovako "znate, predajem veronauku u školi...pored toga radim sa ljudima - bavim se savetovanjem u psihoterapiji...držim predavanja...itd...itd..."
Ponekad pomislim sam za sebe kako sam dosadan ljudima!
...kako bi meni bilo kada bih morao da slušam samog sebe?!
...srećom ne moram! :-)

A onda je usledila žurka...
Dolazim na žurku, prijateljica me predstavlja ljudima, zaustavljam se kod jednog bračnog para...ovo je moj dragi kolega koji se bavi PLEJTEATROM. Hmmmmm, pomislio sam u sebi, zar od svih stvari kojima se bavim ,ona je navela ovu jednu - plejteatar. To mi se baš dopalo.
Danima sam razmišljao o tom predstavljanju i o tome što činim. :-)

No, pre par dana sam gledao jedan klip koji me je nadahnuo da razmišljam kako da na jedan kreativan način definišem to što činim. Dakle, redefinisanje onoga čime se sve bavim, bi bilo...

Činim ljudima da im bude dobro.

Pitanje za VAS koji čitate ovaj tekst, a voleo bih da ostavite komentar koja bi redefinicija bila onoga čime se VI bavite???

Dakle, bavljenje Plejbek teatrom mi je omogućilo da na autentičan način zadovoljim svoje unutrašnje slobodno dete.
(U psihoterapiskom pravcu transakciona analiza postoji bazični koncept po kome svako od nas, unutar sebe ima roditelja, odraslog i dete). U svakodnevnom životu ukoliko nam to naše unutrašnje dete nije zadovoljeno na autentičan način...na način koji nam u dubini duše prija, ili ignorišemo naše unutrašnje dete, desiće nam se da više jedemo, jedemo slatko, konzumiramo alkohol...kako bismo se malo opustili.

Uživam u interakciji sa publikom. Izazov je kada menjam uloge Kada prelazim iz jedne životne situacije na drugu.

Plejbek teatar je nastao iz psihodrame, namenjen je svima onima koji žele da vide neku svoju životnu situaciju na sceni. Priče koje publika ispriča ponekad su veoma komične, a nekad tragične. Na nama je da poštujemo pripovedačevu priču. Nekada se desi da odigramo i ono što nije izgovoreno.Na predstavi neko iz publike ispriča priču koju mi glumci odigramo bez prethodnog dogovora. Voditelj je taj koji sasluša priču, a onda izabere formu, odnosno način na koji ćemo to da izvedemo. Sve se dešava u nekoliko sekundi. Priča mora da bude istinita i da se desila onome koji je priča.

Šta mi je to sve doprinelo u svakodnevnom životu...da postanem spontaniji, kreativniji i duhovitiji.
Da kada nešto želim da učinim, učinim istog momenta, da ne oklevam u donošenju odluka.
Najbitnija stvar je da sam sa Plejbekom dao dozvolu i prostor da se pojavi moje unutrašnje slobodno dete.
Ovo je za mene veoma značajno, jer godinama radim na sebi kroz edukaciju za psihoterapeuta. Jedna od stvari na kojoj sam radio je kontakt sa svojim unutrašnjim detetom i to slobodnim ( U psihoterpijskom pravcu transakcionaanaliza pored slobodnog deteta, postoji buntovno i adaptirano dete). Veći deo svog života sam bio u adaptiranom detetu. Naročito nakon upisanog teološkog fakulteta. Plodno tlo je već postojalo, a sa teologijom se još više razvilo adaptirano dete. Poslušanje je na prvom mestu. Malo ko od onih koje sam poznavao su cenili slobodu ličnosti svakog čoveka
 (Pokojni vladika Hrizostom i otac Radovan Bigović...danas. vladika Grigorije). Više se cenilo klimanje glavom.

Usledio je rad na sebi - višegodišnji, kao i dolazak u kontakt sa autentičnim JA.

Trebalo mi je mnogo vremena da shvatim "...dok ne budete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko".
Bog voli slobodnu decu. Bog voli da smo mi mi...kao što je i ON - ONAJ KOJI JESTE.
Zahvalan sam NJEMU na tome što jesam.


Ako me budete sledeći put pitali - "Što činiš Toni?"
- činim ljudima da dođu do svog autentičnog JA.
I još nešto
...uživam da ljude činim radosnim.


Dobrodošli ste na sledće događaje koji su u vezi sa ovom temom!

Prvi :
Radionica na temu "Dok ne budete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko"
 DATUM i VREME : Subota 05.05.2018., sa početkom u 17.30 h.
Mesto: Srebrenička 3, Beograd
Trajanje: 2 sata
Kotizacija: 1500 dinara
Voditelji: Antonio Aras i Marija Joksimović

DRUGI:
Predstava Plejbek teatra na FMK u, odsek za psihologiju, IV sprat u Velikoj sali. Karađorđeva 65.
DATUM I VREME: Subota 19.05.2018., sa početkom u 16 h.

NE ZABORAVITE NA IZAZOV KOJI JE U TEKSTU POSTAVLJEN...REDEFINIŠITE SVOJE ZANIMANJE NA KREATIVAN NAČIN.
:-)







4/11/2018

PLEJLISTA

Ustajem, spremam se za posao, u školi. Biram šta ću da obučem. Nalazim košulju, crveni džemper i sivkaste pantalone. Uzimam peglu, dugme za prskanje vode nije u funkciji. Na dasci za peglanje navlaka je nova, sa minimalnim tragovima od pregorevanja. Dok se peglam u glavi mi je jedna pesma od Lajbaha, ne znam kako se zove. U pretrazi ukucavam Lajbah, pokušavajući da pronađem pesmu.
Konačno sam se odlučio za ponuđenu plejlistu.
Prva pesma Accrose the Universe...pomislim kako je lepa melodija...čujem tekst koji kaže ništa neće promeniti moj svet. A onda sa peglom u ruci...a šta ako se za deset godina budem držao za istu peglu i koristio istu dasku, pripremajući se za isti posao. Jeza me je prošla kroz celo telo. Pitam se, da li ću i za deset godina ostati u istoj POZNATOJ ZoNi komfora? ...imam siguran posao, sigurnu platu, pa što bih napušato nešto što mi daje sigurnost.
Sledeća pesma ide...LIFE IS LIFE...pa da, to je život je stiglo kao odgovor na moje pitanje. A da li želim da ga takvog živim?
Konačno i pesma koju sam tražio...The Whitseblowers...počinjem da zviždim...pa dobro mi je ovako, što bih  se stresirao. A onda mi nailazi vizija za deset godina - sa istom peglom i daskom.
To je ono što zaista ne želim, a da bih to prevazišao potreban mi je izlazak iz poznatog u nepoznato. Dozvola da uspem da je to OK, a isto tako i da je neprijatnost OK. Jer ako se zbog neprijatnosti ne izlažemo, u njenom prevazilaženju, ostaćemo do kraja života u onoj istoj zoni komfora.
...i pitanjem da li sam mogao drugačije?


4/06/2018

ПАСХА И ТАЈНА ВЕЧЕРА


                                                           

Будући да су Адам и Ева погрешили у рају и да су истерани из њега, Господ никада није напуштао човека. Све што се дешавало у историји Старог и Новог завета је било смислено. Све што је записано у Старом Завету а тиче се доласка Месије се остварило у Новом завету. Господ је установио Тајну вечеру, онако како је Мојсије записао да се то чини. Уместо јагњета које се јело у току пасхалне вечере, Он сам је постао Јагње Божије које је отворило спасење за све људе који верују у њега.


Будући да сам добио велику подршку драгих пријатеља поводом интервјуа који сам дао за ПИНК.РС. Одлучио сам да напишем комплетан текст на задату тему.
За све оне који нису читали овај интервју навешћу линк на који можете да га прочитате


Уколико вас занима да се детаљније упознате са догађајима који се тичу Тајне вечере и свега онога што је у вези са њом, онда вас позивам да прочитате текст до краја.

                                               
ПАСХА

„Песах“ потиче од хебрејског „псх“ који се у Старом Завету јавља и са значењем „заштити , спасити“ (Књига пророка Исаије: 31, 5)
Назива се и Hag haaviv, празник пролећа или Hag hamacot“, празник бесквасног хлеба.
У енглеском језику за термин пасха, срећемо passover, што у буквалном преводу значи прелазак, заобилазак.
Повезује се са асирским „pasahu“, а у енглеском језику стоји to placate“, а једно од значења је обезбедити пристанак противничке стране.

Свако од ових објашњења садржи у себи само део догађаја који је у вези са избављењем Изабраног народа Божијег, Израиља из египатског ропства. Овај догађај је описан у 2. Књизи Мојсијевој и у вези је са рођењем Мојсија. Њега су и поред фараонове заповести да се мушка деца по рођењу бацају у воду ( 2.Мојсијева : 1,22 ), успели да спасу  положивши га у ковчег и бацивши га у реку, где га је пронашла фараонова кћер, узела га са собом и одгојила га је на фараоновом двору (2.Мој. 2; 3 – 10). Мојсије убија једног Мисирца (2. Мојсијева: 2, 12), бива принуђен да бежи и склониште налази у земљи Мадијамској код Јотора првосвештеника. Жени се Сефором, Јоторовом кћери и ту остаје све док му Бог не заповеди да се врати у Мисир и поведе народ у Обећану земљу      ( 2.Мој. 3,18 ). При томе му даје моћи како би народ  поверовао у Онога који га је послао, а за помоћника поставља Арона ( 2.Мој. 4; 10 -16).

По доласку у Мисир, Мојсије са својим братом Ароном, уверава Израиљце у постојаност Онога који јесте ( 2.Мој. 4, 31). Заједно одлазе фараоно и од њега траже дозволу да принесу жртву своме Богу, на три дана хода у пустињу (2.Мој.  5; 1-3 ). Фараон не само да није дао дозволу, већ и повећава обавезе Израиљаца (2.Мој. 5;  6-11 ). Он није попустио и поред чуда које су Мојсије и Арон чинили пред њим ( претварање штапа у змију, воде у крв, изненадна појава жаба, велико помора... 2.Мој. 1-11)). Последња патња за Мисирце је погубљење првенаца мисирских ( 2.Мој. 11,5 ).

Мојсије и Арон добијају заповест од Бога да десетог дана „овог месеца“, „Aviva“( тако су јевреји звали тај месец, а после вавилонског ропства назвали су га халдејским именом Нисан. Он је започињао у време пролећне равнодневнице ), сав Израиљски збор узме једно јагње, здраво , мушко, до године дана и да га чувају до четрнаестога „овога месеца“, када га треба заклати и крвљу његовом  намазати оба довратка и горњи праг на кућама у којима ће јести. Да се једе печено, исте ноћи, са пресним хлебовима и горким зељем, цело, брзо, са штапом у руци и обућом на ногама, јер је пролазак Господњи ( 2.Мој. 12; 1 – 11).

Пошто је сазвао збор, Мојсије наређује свим Израиљцима да закољу пасху и говори им на који начин то треба учинити. Када Господ буде дошао да убије мисирске првенце, заобићи ће куће које буду имале знак од крви на горњем прагу и на оба довратка, што су и учинили. Исте вечери око поноћи побио је Господ све првенце мисирске.Израиљу је тада било дозвољено да напусти Египат (2.Мој. 12; 21-42 ). Господ предаје закон да се пасха светкује  од колена до колена, као и начин на који се то треба чинити ( 2. Мој. 12; 42-51). На основу стихова из 2.Мој. 12, 15 може се закључити да им Господ заповеда да прослављају два празника међусобно повезана.

Пасху – у знак сећања на Поседњу вечеру и дан када је Господ мимоишао куће јеврејске.
И други Празник пресних хлебова ( хлеб без квасца) – знак сећања на прве дане путовања када је хлеб који је прављен из журбе, једен.

Израиљци су наставили да славе Пасху, о чему имамо сведочанства кроз цео Стари и Нови завет. ( 4. Мој. 9: 1-5 ; Исаија 5, 10; 1. Царевима 9,25 ; 2.Царевима 23: 21-23 ; Јездра 6, 19; Матеј 26: 17 – 28; Марко 14: 12 -24; Лука 22: 7-20; Дела Апостолска 12: 3-4).

Најзначајније чување обичаја у вези са прославом ПАСХЕ јесте уклањање Hameca из кућа. Hamec је један од пет врста зрна које се помиње у Библији као зрна која расту у Изабраној земљи, која долазе у контакт са водом. Пет врста зрна су : пшеница, овас, раж, јечам и пира – подврста пшенице. Било која врста хране која садржи део ових састојака конституише Hamec, са значењем „квасно“ у јеврејском језику, је забрањен у време празника Пасхе.

Пошто је куће очишћена приступа се припреми најсвечанијег оброка тзв. Pesah Sidera, што у преводу са јеврејског значи ред. Специфичан низ информација о којима се мора дискутовати по одређеном реду. Текст Pesah Sidera је записан у књизи која се зове Hagadah. Садржај би се могао сумирати на следећи начин: Kaddesh, Urechatz, Karpas, Yachatz; Maggid, Rachatz, Motzi, Matzah, Marror, Korech, Shulchan Orech, Tzafun, Barech, Hallel, Nirtzah.

Kadesh – Освећење

Призивање Божијег благослова преко вина за време празника. Вино је попијено, а друга чаша је напуњена.

Urechatz: Прање
Прање руку без благослова у припреми једења Karpasa

Karpas: Биљка
Биљка ( обично першун ) потопљена у сланој води и поједена. Биљка симболизује понизност јеврејског народа, а слана вода - сузе као резултат ропства.

Yachatz: Ломљење
Један од три Маtzaha ( бесквасни хлеб ) je поломљен. Део је враћен на гомилу, а део је постављен са стране за афикомен.

Мaggid: Прича
Препричавање приче Излазка из Египта и прва Пасха. Овај део почиње са најмлађом особом која поставља четири питања. Четири питања позната као Mah Nishtanah ( Зашто је ово другачије?), су прве речи од четири питања. На крају Маggida изговара се благослов преко друге чаше вина, која се потом испија.

Rachatz: Прање
Друго прање руку, овога пута са благословом, као припрема за једење Маtzaha.
Motzi: Благослов преко продукта од жита

Motzi: Благослов преко продукта од жита
То је општи благослов за хлеб и житне продукте, употребљене као оброк, који се изговара преко Маtzaha.

Matzah: Благослов преко Matzahа
Специфични благослов за Matzah је изговорен и један његов део је поједен.

Маrror: Горко биље
Благослов се изговара преко горког биља ( уобичајено преко рена, по неки пут зелена салата), које се поједе. Ово симболизује горчину ропства. Маrror је умочен у Charoset, мешавину јабука, лешника, цимета и вина, који симболизује малтер који су употребљавали Јевреји за време њиховог ропства. Примећује се две горке биљке на sider тањиру: Једна са епитетом Maror и друга са епитетом Chazeret. Marror се употрбљава за Marror, а Chazeret ће бити употребљен за  Korech.

Korech: Сендвич
Раби Хилел је био мишљења да се Marror једе заједно са Matzah и с оним што се нуди за Пасху у сендвичу. Од његовог времена једе се део Маrrora на комаду Matzaha  са Charosetom.

Shulchan Orech: Вечера
Свечани оброк је поједен. Нема нарочитих захтева шта да се једе за време овог оброка (наравно, hametz не може бити поједен).

Tzafun: Афикомен
Комад Мatzaha, остављен са стране, једе се као „дезерт“ – последњи оброк.

Barech: Благослов после оброка
Чаша вина је насута и Birkat Ha – mazon (благослов после оброка ) је изговорен. На крају благослов преко треће чаше је изречен и она је попијена. Четврта чаша је напуњена, укључујући чашу постављену за пророка Елијаха, за кога се претпоставља да је Месијин гласник, и који ће доћи за време Пасхе.

Hallel: Хвала
Неколико псалама се изговара, затим следи благослов преко последње чаше вина која се испија.
Nirtzah: Затварање
Једноставан исказ да је sider комплетиран, са жељом да се Пасха следеће године слави у Јерусалиму као и то да Месија дође следеће године.

Пасхална вечера није сматрана меморијалном већ нечим што поново преживљава нешто. Јеврејски језик ово дозвољава, јер нема реч за историју и не прави разлику између прошлости и садашњости. Модерни јеврејски језик користи реч historiah коју су преузели од Грка. Класични јеврејски језик је користио реч и концепт сећања „Историја је нешто што се десило неком другом, а сећање је нешто што се десило мени“. Сећање је Zecher на јеврејском и односи се на концепт очувања породичне линије кроз мушке наследнике, сећања, присећања и поседовања имена „ако заборавиш или изгубиш име, изгубиш и сећање“.

Пасха није било само сећање на догађај спасења изведеног од Господа у корист генерација Изласка, била је и есхатолошки догађај спасења који ће се десити. Пасха је постала антиципација и гаранција наде за месијанско спасење јеврејског народа.

                                                 Tајна вечера

Управо је овакав начин празновања Пасхе био основа за Последњу или Тајну вечеру Господњу.
Тајна вечера није била обична вечера, већ је имала пасхални карактер. Неколико сегмената из јеванђеља нам указује на ту чињеницу. Прање ногу по вечери које се помиње у Јеванђељу по Јовану  ( Јн. 13: 4 -12 ) није било обично, свакидашње прање, већ подсећа на оно које се врши са благословом – rachatz пре узимања matzaha,  пошто је део matzaha поједен, а део се оставља за афикомен. Занимљиво је на који начин Исус указује на онога кој ће га издати „који умочи са мном руку у зделу“ (Матеј 26, 23). Наиме, Христови савременици, Јевреји употребљавали су кашике и виљушке и само у једном случају – за пасхалном трпезом – користили су примитивни начин једења који су преузели од својих предака.

 У верзији Јовановог јеванђеља, када Исус говори о ономе ко ће га издати, каже да је Исус умочио         ( Јован 13, 26), што би требало да значи комад салате или неке друге горке биљке, а не комад хлеба како је било често тумачено. Може се претпоставити да је пре благосиљања хлеба и чаше, управо таква врста умакања, која је присутна на пасхалној вечери, била присутна и на Тајној вечери. После умивања свечани оброк је поједен. На столу је остао афикомен, последњи оброк. Сви су изгледи да је управо он послужио Господу као онај хлеб који ће Он назвати својим телом. Потврде налазимо у исказима јеванђелиста Матеја, Марка и Луке о томе да је Христос благословивши, преломио тај хлеб. Према Талмуду, на пасхалној трпези ломио се само афикомен, док су се остали хлебови ломили без обреда ломљења.

„А тако исто и чашу по вечери говорећи...“ ( Лука 22, 20), на основу овог стиха може се закључити да је Исус дао хвалу над трећом чашом. Благослов над њом се изговарао на крају пасхалне вечере. Прво би била усута трећа чаша вина, потом би се изговарао благослов после вечере, а затим и над чашом, после кога се испија. Пошто је за време пасхалне вечере служена и четврта и пета чаша, на основу стиха „ Кажем вам да од сада нећу пити од овога рода виноградарскога...“ ( Матеј 26, 29), закључује се да Исус одбија да попије четврту чашу вина.

У јевађељу по Јовану , помиње се дуг Исусов говор (Јн. 14 – 18) пре напуштања места где се одвијала Тајна вечера. Традиционално, јевреји причају о Богу кроз нелколико сати. По завршетку вечере, отпојали су хвалу и изашли на Маслинску гору. Исто као и на крају пасхалне вечере после које се изговарао Hallel, највероватније су то били псалми 113 и 114.

Будући да је Исус дошао да испуни закон, а не да га укине, Исус је прославио пасху на дан када је то Бог заповедио Мојсију, а то је „10. дана овог месеца сваки нека узме јагње...“ (2.Мојсијева 12, 4)... „и нека га чува до 14. дана овог месеца, а тада свеколики збор Израиљев нека га закоље увече...и нека једу месо исте ноћи на ватри печено с хлебом пресним  и са зељем горким нека га једу“ ( 2. Мојсијева 12: 6 – 8). „14. дана првога месеца је пасха Господња“ (3. Мојсијева 23, 5). „А 15 дана истог месеца је празник пресних хлебова Господу“( 3. Мојсијева 23, 6 ). Господ заповеда  да се пасха слави у одређено време ( 4. Мојсијева 9: 1 – 5 ). Отуда јеванђелисти Матеј, Марко и Лука бележе када ученици питају „где хоћеш да ти зготовимо пасху“ ( Матеј 26, 17; Марко 14, 7; Лука 22,7), милсећи на пасху онако како Бог заповеда Мојсију. Јеванђелист Матеј будући јеврејин сигурно да је добро познавао обичаје и није огао да погреши приликом описа Тајне вечере, јер је и сам присуствовао истој. Јеванђелист Јован бележи приликом Исусовог вођења од Кајафе, у судницу „...да нису хтели да уђу у судницу да се не би опоганили, него да би могли јести пасху“. Закључује се да Јевреји још увек нису јели пасху, већ да би требало тек да је једу. Могуће да је Јован имао у виду прославу пасхе онако како су је тренутно славили, јер по извештају Јосифа Флавија у првом веку су пасхалну јагњад убијали од  9. – 11. сата, што би одговарало нашем пд три до пет поподне. Код јеванђелиста се нигде не помиње пасхално јагње, а требало би, будући да је оно саставни део пасхалног оброка. У то време јагњад су се клала у јерусалимском храму. Када би се клало раније, вероватно би они који би тако нешто учинили, наишли на осуду. Свештеници тако нешто не би дозволили. Господ Исус Христос установљава Тајну вечеру на начин како је то Мојсије заповедио. Он сам постаје наша пасха  ( 1. Коринћанима 5, 7), а умире оног тренутка када су почела да се кољу јагњад у јерусалимском храму.




7/27/2017

Uspeh

Svi smo mi stvoreni za uspeh. Uspeh je za svakoga od nas različit. To može biti novac, karijera, posedovanje dobre gajbe ili kola. Da bi zaista uspeli, bilo bi lepo da na našem putu ka uspehu težimo višim ciljevima. Da ne budemo sebični govoreći " Daj Bože da JA uspem ( npr. da imam puno para)". Već da i oni koji su pored nas jednako uspeju kao i mi. Da na našem putu, ako oni nemaju ideju šta će i kako, a mi imamo, uključimo ih u naš proces, ukoliko i koliko to oni žele. Ako ćemo npr. više zarađivati onda da i oni koji nas prate na našem putu proporcionalno i progresivno dobijaju više u skladu sa opštim napretkom. 
Uz sve ovo je neizostavno i činiti dobra dela prema zajednici. 
...da sve što radimo...radimo zato što hoćemo, bez očekivanja priznanja za takva dela. Već iz ljubavi.
Ako postavimo tako plan, sasvim sigurno da imamo priliku da postanemo Božiji kanal kroz koji On može da deluje u prostoru i vremenu.
Da bude dobro nama, onima koji su pored nas, kao i zajednici u kojoj živimo.
U crkvi postoji prozba koja se svakodnevno izgovara " za izobilja plodova zemaljskih i vremena mirna Gospodu se pomolimo".

3/02/2017

Terapijski efekat posta


Terapijski efekat posta

Postimo da bismo se sjedinili sa Hristom na liturgiji. U susret Vaskrsu. Za svakog hrišćanina to je najbitnije. Pitam se, šta bismo još mogli da uradimo za sebe u toku ovog posta? Šta je ono što bismo mogli da promenimo, naučimo i primenimo pored ovog najbitnijeg smisla i poente posta? Prva asocijacija koju imam je ljubav. Ljubav prema sebi. Bez nje nema ni ljubavi prema bližnjem, a samim tim ni prema Bogu. O tome će biti reči u daljem tekstu.

Kada sam pre više od 25 godina stupio u crkvu, susreo sam se i sa nečim što se zove ispovest. Tada, iako to nisam znao, imao sam sreću da sam se ispovedao kod pokojnog arhimandrita manastira Ostroga, oca Lazara. Jedna izuzetno blaga i divna duša, puna razumevanja. Kao veoma mlad i željan saznanja, interesovao sam se kako je to ispovedati se. Čuo sam da ljudi beleže šta su sagrešili, pa sam odlučio da i ja to tako činim, da ne daj Bože slučajno nešto ne zaboravim.
To je upravo i povod da napišem ovaj tekst. Naime, dešavalo mi se da ono što sam već ispovedio ponovim. Neki put bih se pitao, pa dobro, što se onda ispovedam ako ću to ponovo učiniti. Naravno da sam bio podržan da se trudim i da radim na tome da neke stvari prevaziđem. Nakon višegodišnjeg rada na sebi tokom edukacije za terapeuta i kroz razgovore sa raznim duhovnicima, zaitrigiralo me je pitanje, na koji način post i ispovest mogu imati terapijski efekat? Mnogi ljudi koji se redovno ispovedaju a imaju problem koji sam već naveo, ili neki sličan, žele nešto da promene a ne uspevaju. Kako izaći iz tog začaranog kruga?
Izlazak iz začaranog kruga je moguć. Naime, postoje četiri velika posta kao i post sredom i petkom. Kada bismo se u svakom od ovih postova odlučili da prevaziđemo po jedan problem, samo jedan, ( razvijanje boljih odnosa sa bližnjima, zdraviji način života, prevazilaženje konflikata… ) ili ako je to komplikovano, onda makar započeli rad na njemu, sasvim sigurno da bismo broj ponovljenih grehova smanjili. Kada prevaziđemo jedan, onda polako pređemo na sledeći. Vremenom ćemo sasvim sigurno prevazići neke stvari koje su nas mučile.
Korake ka prevazilaženju možemo postaviti sami. Šta je ono što zaista želim da prevaziđem a uporno ponavljam i kada ću se i na koji način suočiti sa datom situacijom? Često se za pomoć obraćamo prijatelju, duhovniku, terapeutu. Prijatelji nam daju podršku, ali u skladu sa onim kako im mi serviramo stvari. To može biti svakako podsticajno ali ne uvek krajnje dobro. Ponekad nam je potrebna osoba koja je neutralna, a koja ima znanja i veština da nam pomogne u prevazilaženju određenih problema, terapeut, koji će nas ojačati da sami donosimo odluke u skladu sa sopstvenim kapacitetima. Ovo je i razlog zbog čega se ne preporučuje terapeutima da rade sa prijateljima. Duhovnici su i terapeuti i savetodavci. Međutim savetovanje u nekim životnim situacijama nije dobro. Osoba koja često traži savete od duhovnika, često nije sposobna da samostalno donosi odluke. Sa druge strane može prebaciti odgovornost na duhovnika ( odnos duhovnik-vernik će biti posebna tema ).
Da sumiram, izaberete jednu stvar koju želite da prevaziđete. To može da bude i neki cilj koji je vama bitan. Napravite korake kojih ćete se držati i koji će vas voditi ka njemu. Ukoliko uspete da prevazićete problem, nastavljate da održavate novonastalu situaciju i nakon završetka posta. A zatim se opredeljujete za neku sledeću. U knjizi "Ko će suze da ti briše kad te ne bude više", Robin Šarma napominje da je potrebno 60 dana da se stvori nova navika. Na nekim drugim mestima stoji 40 dana. U svakom slučaju prilika je tu, pa zašto je ne iskoristiti. Uraditi nešto za sebe.
Ukoliko želite da se pozabavite vašim ciljem u toku ovog posta, iskoristiću priliku da VAS pozovem na RaDiOnIcU:

,,U SUSRET VASКRSU; POST КAO CILJ“
više informacija na linku ispod:
http://antonioaras.blogspot.rs/p/radionice.html

P.S. Ukoliko ste sprečeni da dođete na radionicu, postoji  mogućnost individualnog razgovora.