Iz drugog ugla o Plejbek teatru - Što činiš Toni?
Ovako komleksan naslov je proizašao iz dva razloga. Nakon nastupa Plejbek teatra u Domu kulture Studentski grad zavredili smo pažnju VICE - a. Tada sam na svojoj stranici na fejsu okačio naslov "Jedan ugao dvougla" i link sa tekstom o Plejbek teatru.
https://www.vice.com/rs/article/8xkdj4/kako-izgledaju-vasi-problemi-kada-zavrse-na-pozornici?utm_campaign=sharebutton
To me je i podstaklo da napišem tekst o Plejbeku iz drugog - ličnog i subjektivnog ugla. U stvari da na neki način iskažem zahvalnost Bogu što mi je omogućio da postanem član jednog ovakvog teatra. I koliko mi je to pomoglo u integraciji onih delova sebe na koje sam zaboravio.
Drugi deo naslova ...Što činiš Toni? ...sa sve crnogorskim akcentom - nekada sam živeo u Podgorici, pa mi je to ostalo još iz tog perioda.
Moj odgovor izgleda ovako "znate, predajem veronauku u školi...pored toga radim sa ljudima - bavim se savetovanjem u psihoterapiji...držim predavanja...itd...itd..."
Ponekad pomislim sam za sebe kako sam dosadan ljudima!
...kako bi meni bilo kada bih morao da slušam samog sebe?!
...srećom ne moram! :-)
A onda je usledila žurka...
Dolazim na žurku, prijateljica me predstavlja ljudima, zaustavljam se kod jednog bračnog para...ovo je moj dragi kolega koji se bavi PLEJTEATROM. Hmmmmm, pomislio sam u sebi, zar od svih stvari kojima se bavim ,ona je navela ovu jednu - plejteatar. To mi se baš dopalo.
Danima sam razmišljao o tom predstavljanju i o tome što činim. :-)
No, pre par dana sam gledao jedan klip koji me je nadahnuo da razmišljam kako da na jedan kreativan način definišem to što činim. Dakle, redefinisanje onoga čime se sve bavim, bi bilo...
Činim ljudima da im bude dobro.
Pitanje za VAS koji čitate ovaj tekst, a voleo bih da ostavite komentar koja bi redefinicija bila onoga čime se VI bavite???
Dakle, bavljenje Plejbek teatrom mi je omogućilo da na autentičan način zadovoljim svoje unutrašnje slobodno dete.
(U psihoterapiskom pravcu transakciona analiza postoji bazični koncept po kome svako od nas, unutar sebe ima roditelja, odraslog i dete). U svakodnevnom životu ukoliko nam to naše unutrašnje dete nije zadovoljeno na autentičan način...na način koji nam u dubini duše prija, ili ignorišemo naše unutrašnje dete, desiće nam se da više jedemo, jedemo slatko, konzumiramo alkohol...kako bismo se malo opustili.
Uživam u interakciji sa publikom. Izazov je kada menjam uloge Kada prelazim iz jedne životne situacije na drugu.
Plejbek teatar je nastao iz psihodrame, namenjen je svima onima koji žele da vide neku svoju životnu situaciju na sceni. Priče koje publika ispriča ponekad su veoma komične, a nekad tragične. Na nama je da poštujemo pripovedačevu priču. Nekada se desi da odigramo i ono što nije izgovoreno.Na predstavi neko iz publike ispriča priču koju mi glumci odigramo bez prethodnog dogovora. Voditelj je taj koji sasluša priču, a onda izabere formu, odnosno način na koji ćemo to da izvedemo. Sve se dešava u nekoliko sekundi. Priča mora da bude istinita i da se desila onome koji je priča.
Šta mi je to sve doprinelo u svakodnevnom životu...da postanem spontaniji, kreativniji i duhovitiji.
Da kada nešto želim da učinim, učinim istog momenta, da ne oklevam u donošenju odluka.
Najbitnija stvar je da sam sa Plejbekom dao dozvolu i prostor da se pojavi moje unutrašnje slobodno dete.
Ovo je za mene veoma značajno, jer godinama radim na sebi kroz edukaciju za psihoterapeuta. Jedna od stvari na kojoj sam radio je kontakt sa svojim unutrašnjim detetom i to slobodnim ( U psihoterpijskom pravcu transakcionaanaliza pored slobodnog deteta, postoji buntovno i adaptirano dete). Veći deo svog života sam bio u adaptiranom detetu. Naročito nakon upisanog teološkog fakulteta. Plodno tlo je već postojalo, a sa teologijom se još više razvilo adaptirano dete. Poslušanje je na prvom mestu. Malo ko od onih koje sam poznavao su cenili slobodu ličnosti svakog čoveka
(Pokojni vladika Hrizostom i otac Radovan Bigović...danas. vladika Grigorije). Više se cenilo klimanje glavom.
Usledio je rad na sebi - višegodišnji, kao i dolazak u kontakt sa autentičnim JA.
Trebalo mi je mnogo vremena da shvatim "...dok ne budete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko".
Bog voli slobodnu decu. Bog voli da smo mi mi...kao što je i ON - ONAJ KOJI JESTE.
Zahvalan sam NJEMU na tome što jesam.
Ako me budete sledeći put pitali - "Što činiš Toni?"
- činim ljudima da dođu do svog autentičnog JA.
I još nešto
...uživam da ljude činim radosnim.
Dobrodošli ste na sledće događaje koji su u vezi sa ovom temom!
Prvi :
Radionica na temu "Dok ne budete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko"
DATUM i VREME : Subota 05.05.2018., sa početkom u 17.30 h.
Mesto: Srebrenička 3, Beograd
Trajanje: 2 sata
Kotizacija: 1500 dinara
Voditelji: Antonio Aras i Marija Joksimović
DRUGI:
Predstava Plejbek teatra na FMK u, odsek za psihologiju, IV sprat u Velikoj sali. Karađorđeva 65.
DATUM I VREME: Subota 19.05.2018., sa početkom u 16 h.
NE ZABORAVITE NA IZAZOV KOJI JE U TEKSTU POSTAVLJEN...REDEFINIŠITE SVOJE ZANIMANJE NA KREATIVAN NAČIN.
:-)
https://www.vice.com/rs/article/8xkdj4/kako-izgledaju-vasi-problemi-kada-zavrse-na-pozornici?utm_campaign=sharebutton
To me je i podstaklo da napišem tekst o Plejbeku iz drugog - ličnog i subjektivnog ugla. U stvari da na neki način iskažem zahvalnost Bogu što mi je omogućio da postanem član jednog ovakvog teatra. I koliko mi je to pomoglo u integraciji onih delova sebe na koje sam zaboravio.
Drugi deo naslova ...Što činiš Toni? ...sa sve crnogorskim akcentom - nekada sam živeo u Podgorici, pa mi je to ostalo još iz tog perioda.
Moj odgovor izgleda ovako "znate, predajem veronauku u školi...pored toga radim sa ljudima - bavim se savetovanjem u psihoterapiji...držim predavanja...itd...itd..."
Ponekad pomislim sam za sebe kako sam dosadan ljudima!
...kako bi meni bilo kada bih morao da slušam samog sebe?!
...srećom ne moram! :-)
A onda je usledila žurka...
Dolazim na žurku, prijateljica me predstavlja ljudima, zaustavljam se kod jednog bračnog para...ovo je moj dragi kolega koji se bavi PLEJTEATROM. Hmmmmm, pomislio sam u sebi, zar od svih stvari kojima se bavim ,ona je navela ovu jednu - plejteatar. To mi se baš dopalo.
Danima sam razmišljao o tom predstavljanju i o tome što činim. :-)
No, pre par dana sam gledao jedan klip koji me je nadahnuo da razmišljam kako da na jedan kreativan način definišem to što činim. Dakle, redefinisanje onoga čime se sve bavim, bi bilo...
Činim ljudima da im bude dobro.
Pitanje za VAS koji čitate ovaj tekst, a voleo bih da ostavite komentar koja bi redefinicija bila onoga čime se VI bavite???
Dakle, bavljenje Plejbek teatrom mi je omogućilo da na autentičan način zadovoljim svoje unutrašnje slobodno dete.
(U psihoterapiskom pravcu transakciona analiza postoji bazični koncept po kome svako od nas, unutar sebe ima roditelja, odraslog i dete). U svakodnevnom životu ukoliko nam to naše unutrašnje dete nije zadovoljeno na autentičan način...na način koji nam u dubini duše prija, ili ignorišemo naše unutrašnje dete, desiće nam se da više jedemo, jedemo slatko, konzumiramo alkohol...kako bismo se malo opustili.
Uživam u interakciji sa publikom. Izazov je kada menjam uloge Kada prelazim iz jedne životne situacije na drugu.
Plejbek teatar je nastao iz psihodrame, namenjen je svima onima koji žele da vide neku svoju životnu situaciju na sceni. Priče koje publika ispriča ponekad su veoma komične, a nekad tragične. Na nama je da poštujemo pripovedačevu priču. Nekada se desi da odigramo i ono što nije izgovoreno.Na predstavi neko iz publike ispriča priču koju mi glumci odigramo bez prethodnog dogovora. Voditelj je taj koji sasluša priču, a onda izabere formu, odnosno način na koji ćemo to da izvedemo. Sve se dešava u nekoliko sekundi. Priča mora da bude istinita i da se desila onome koji je priča.
Šta mi je to sve doprinelo u svakodnevnom životu...da postanem spontaniji, kreativniji i duhovitiji.
Da kada nešto želim da učinim, učinim istog momenta, da ne oklevam u donošenju odluka.
Najbitnija stvar je da sam sa Plejbekom dao dozvolu i prostor da se pojavi moje unutrašnje slobodno dete.
Ovo je za mene veoma značajno, jer godinama radim na sebi kroz edukaciju za psihoterapeuta. Jedna od stvari na kojoj sam radio je kontakt sa svojim unutrašnjim detetom i to slobodnim ( U psihoterpijskom pravcu transakcionaanaliza pored slobodnog deteta, postoji buntovno i adaptirano dete). Veći deo svog života sam bio u adaptiranom detetu. Naročito nakon upisanog teološkog fakulteta. Plodno tlo je već postojalo, a sa teologijom se još više razvilo adaptirano dete. Poslušanje je na prvom mestu. Malo ko od onih koje sam poznavao su cenili slobodu ličnosti svakog čoveka
(Pokojni vladika Hrizostom i otac Radovan Bigović...danas. vladika Grigorije). Više se cenilo klimanje glavom.
Usledio je rad na sebi - višegodišnji, kao i dolazak u kontakt sa autentičnim JA.
Trebalo mi je mnogo vremena da shvatim "...dok ne budete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko".
Bog voli slobodnu decu. Bog voli da smo mi mi...kao što je i ON - ONAJ KOJI JESTE.
Zahvalan sam NJEMU na tome što jesam.
Ako me budete sledeći put pitali - "Što činiš Toni?"
- činim ljudima da dođu do svog autentičnog JA.
I još nešto
...uživam da ljude činim radosnim.
Dobrodošli ste na sledće događaje koji su u vezi sa ovom temom!
Prvi :
Radionica na temu "Dok ne budete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko"
DATUM i VREME : Subota 05.05.2018., sa početkom u 17.30 h.
Mesto: Srebrenička 3, Beograd
Trajanje: 2 sata
Kotizacija: 1500 dinara
Voditelji: Antonio Aras i Marija Joksimović
DRUGI:
Predstava Plejbek teatra na FMK u, odsek za psihologiju, IV sprat u Velikoj sali. Karađorđeva 65.
DATUM I VREME: Subota 19.05.2018., sa početkom u 16 h.
NE ZABORAVITE NA IZAZOV KOJI JE U TEKSTU POSTAVLJEN...REDEFINIŠITE SVOJE ZANIMANJE NA KREATIVAN NAČIN.
:-)
Primjedbe
Objavi komentar