Čas veronauke

Ulazim na čas. Počinjemo molitvom „Oče naš“. Postavljam pitanje:
,,Koliko su poslušni? Odnosno, koliko slušaju druge?” Kažu:
,,Zavisi od okolnosti i o kome se radi”.
Usledilo je još jedno moje pitanje: ,,Kada bi Bog tražio od njih da
učine nešto da li bi to uradili?” Jedan od odgovora me je inspirisao
da napišem ovaj tekst.
,,Profesore, ja uopšte ne bih imao dilemu ili ne... Šta je sve On za
mene učinio!...Pa, šta god da zatraži, ja bih uradio.”
A šta je to On uradio za njega???
Pre nekoliko godina sam gledao dokumentarac o tome zašto su
Hrista razapeli. Govorili su o čudima koje je činio. U vreme kada je
Hristos živeo postojali su i drugi iscelitelji koji su činili razna čuda.
Međutim, jedno od čuda koje nikad niko nije učinio, a koje su
spomenuli u filmu, jeste „Isceljenje slepoga od rođenja“
(Jevanđelje po Jovanu 9: 1- 41). Do danas nauka nema odgovor na
taj problem.
I onda je usledio dečakov odgovor kako je rođen slep. Lekari nisu
imali odgovor, a ni rešenje za njegov problem. Roditelji su obilazili
manastire. Gde god bi čuli da se dešavaju čuda, oni bi bili tamo. I
nakon dve godine, desilo se čudo. Pojavio se vid, nekih petnaest
posto. Velika radost je nastupila. Svet je dobio svoje boje. Tako je
ostalo i do danas.
Zanemeo sam. Pomislio sam kako je divan Bog u delima svojim.
Setio sam se priče o talantima ( Jevanđelje po Mateju 25: 14-30).
Postavio bih nekoliko pitanja.
Koliko mi svojih kapaciteta koristimo u svakodnevnom životu?
Koliko koristimo darove koji su nam dati? Da li ih umnožavamo?
Koliko cenimo to što imamo?
Nečijih petnaest posto je kao naših sto posto. Razlika je u tome što
je taj neko i te kako zahvalan na tome.
 I mi bi trebalo da budemo.