Antonio Aras

Ni sam ne znam odakle bih počeo. Tekst je namenjen svima onima koji se BORE za veru. Čim postoji reč borba, onda postoje i zaraćene strane. Na neki način i sam ovaj tekst je borba za veru. :-) ...pre izvesnog vremena sam obišao jedan manastir - Rujno. Tamo je, za one koji ne znaju, sahranjen vladika Hrizostom, episkop žički. O njemu sam i ranije pisao na blogu. Za mene jedan izuzetan čovek i veoma važnu ulogu je odigrao u mom životu. Jedna od stvari koje sam naučio od njega je i kako živeti veru. ( Digresija...kada je prelazio iz banatske u žičku eparhiju, pitao me je...šta si ti Antonije naučio od mene? Moja spontanost ni tada nije izostajala, a ja sam pokazao kako briše ruke. I dan danas ih i ja tako brišem...prst po prst, pa onda komplet ruke. :-) ). Za veru se ne treba boriti, već je živeti. Vera je za svakoga od nas ponaosob, na prvom mestu stvar sopstvenog i ličnog izbora. Ako sam ja hrišćanin pravoslavac, to je moje pravo i moja slobodna volja. To ne znači da bi trebalo d

Pre izvesnog vremena sam slušao Mel Robins na TED Talks   i njeno predavanje o promeni. Jedan deo kome bih se posvetio u okviru ovog teksta jeste pitanje Kako si? Od momenta kada sam ga čuo, kao i njen odgovor na ovo pitanje...svaki put se zapitam, da li ja ljudim govorim istinu kada kažem da sam dobro...odnosno, da li ljudi meni govore istinu kada kažu da su dobro???...a opet...da li sebi govorimo istinu???...odgovor Mel Robins je izgledao ovako „...nisi imao seks četiri meseca..., živiš sa ženom kao sa cimerom...i kažeš da si dobro“. Bilo bi zanimljivo videti reakciju ljudi kada bi nas pitali Kako si?...a mi odgovorili kako smo dobro jer smo imali seks, odnosno nismo ga imali četiri meseca. Ili krenuli da im pričamo o problemima koji nas zaista muče. Krediti u banci, zaduženja, neskladni odnosi...mislim da bi nas ljudi izbegavali u širokom luku... J Ovako, sa osmehom na licu, stisntim ustima, kažemo dobro sam...naravno pre toga hmmmm. No, zašto sada ovo pišem, vratio sam