Kako si?

Pre izvesnog vremena sam slušao Mel Robins na TED Talks  i njeno predavanje o promeni. Jedan deo kome bih se posvetio u okviru ovog teksta jeste pitanje Kako si? Od momenta kada sam ga čuo, kao i njen odgovor na ovo pitanje...svaki put se zapitam, da li ja ljudim govorim istinu kada kažem da sam dobro...odnosno, da li ljudi meni govore istinu kada kažu da su dobro???...a opet...da li sebi govorimo istinu???...odgovor Mel Robins je izgledao ovako „...nisi imao seks četiri meseca..., živiš sa ženom kao sa cimerom...i kažeš da si dobro“. Bilo bi zanimljivo videti reakciju ljudi kada bi nas pitali Kako si?...a mi odgovorili kako smo dobro jer smo imali seks, odnosno nismo ga imali četiri meseca. Ili krenuli da im pričamo o problemima koji nas zaista muče. Krediti u banci, zaduženja, neskladni odnosi...mislim da bi nas ljudi izbegavali u širokom luku... J Ovako, sa osmehom na licu, stisntim ustima, kažemo dobro sam...naravno pre toga hmmmm.

No, zašto sada ovo pišem, vratio sam se odmora, a tamo na moru sam upoznao dve devojke iz Švajcarke.

Naime, porodično smo bili na odmoru u Crnoj Gori, tačnije u Podgorici. Nekoliko puta smo se spustili do mora. Jedan odlazak je bio posebno interesantan. U Bečićima je tog dana vreme bilo lepo, a onda su polako nailazili oblaci. U tom trenutku smo odlučili da odemo u restoran. Naručili smo picu. Budući da je kiša bila jaka. Nas su premestili ka centralnom delu. Dali su nam jedan mali sto. Svi smo bili zbijeni jedni uz druge. U tom trenutku dve devojke koje su sedele sa naše desne strane, komentarisale su na engleskom kako nam dete ima slatku frizuru...bila je sva tršava od morske vode. Stupio sam sa njima u konverzaciju i pitao ih odakle su...iz Švajcarske – okolina Ciriha. Dalju konverzaciju smo nastavili na nemačkom. Raspitivale su se o situaciji na Balkanu. Povod za to je bila utakmica Srbija vs Švajcarska. Kažu da do tada nisu bile upućene u neke simbolike koje su se pojavile u medijima, kako njihovim, tako i stranim. To su se više zainteresovale za dešavanja na Balkanu.

Pričali smo o ratovima koji su nas zadesili, bombardovanju...u nekom momentu, u toku razgovora jedna od njih nas je pitala da li smo mi srećni?

KAKO SMO? – e to njeno pitanje me je podstaklo da napišem ovaj tekst. Ja sam rekao da smo konkretno mi zadovoljni i srećni.

Imamo dete... ne plaćamo stan... Sandra je počela da radi...i ja radim...evo nas na odmoru ( da, kod mame, pa smo se spustili malo do mora). Nema veze što ćemo nekoliko meseci osećati plodove tog puta. Kao i ostali u našoj zemlji.

Jedna od njih nas je pitala kolika je naša plata. I kada sam joj ja rekao oko 700 evra...taj njen izraz na licu nikada neću zaboraviti...kao da me je zalila kofom ledene vode.

Samo...pa kako? Koliki su troškovi?

Razgovor se završio tako što su nam platile račun. Kada su stigle u Švajcarsku, javile su se da su pod velikim utiskom susreta u Bečićima i da će nam poslati paket za dete. Nisam imao ništa protiv, mada supruga jeste. Dakle, po povratku sa odmora su pričale i o susretu sa nama i o tome kako živimo.

I zaista se pitam kako???...tešim se...,pa dobro nema inflacije... nema ratova... plata je redovna...pa kako je bilo, sada je dobro ...živimo...u stvari PREŽIVLJAVAMO.

I da se vratim na početak pitanja i Mel Robins...KAKO SI???

I ako kažem da sam dobro, kao što govorim i kao što sam rekao devojkama iz Švajcarske da sam dobro...onda to kažem i sebi, kao što govorim i vama...a sa tim DOBRO, mažem sebi oči...a izgovoreno DOBRO znači nema šta da se menja.

...ima prostora za promenama..bilo bi lepo da promenimo svoj odnos prema sebi, prema drugima,  prema prirodi. Mi smo ti koji možemo da pokrenemo promenu.

KAKO?

Prema sebi da budemo iskreniji. Da se ne lažemo i mažemo sebi oči. Ono što je bitno je da shvatimo da uvek možemo više i bolje i da to zaslužujemo...za to se treba izboriti. Npr.,ako nam ne odgovara radno mesto, da tražimo bolje...itd. U crkvi se svakodnevno molimo za izobilje plodova zemaljskih i vremena mirna.

Prema drugima...za početak makar da se osmehnemo jedni drugima...to bi bilo dovoljno. Jer taj osmeh spolja utiče na celokupni organizam. To ne znači da bi trebalo da se pretvaramo. Možemo da vežbamo da se osmehujemo. Svestan sam da će neko od vas reći, ma kome je čoveče ovde do smejanja. No, hajde da probamo. Da probamo da budemo saosećajniji jedni prema drugima, jer bi tako možda bili spremniji da čujemo onaj iskreni odgovor sagovornika na naše pitanje „Kako si?“. Da se izvinimo ako smo pogrešili. Da ako nam nešto nije po volji da to kažemo, a ne da se fizički ili verbalno obračunvamo.

Prema prirodi...makar da se suzdržimo da kada popijemo limenku koka kole u kolima, ne izbacimo istu na sred puta. Ili da kada vidimo bačen papir, sagnemo se i pokupimo ga.

Kako si danas Toni? Dobro sam...ostao sam bez posla...stigla mi je neka porudžbina... uživam u vremenu koje ovih dana provodim sa ćerkom ...o seksu neću da razgovaram, jer je to oduvek bila moja lična stvar...