Antonio Aras

Ako se pitate šta predstavlja ova slika, ništa drugo, već pokušaj da se napravi broj osam. I to od rolnica. A od kakvih rolnica? Danas sam odlučio da napravim jedan specijalitet. Ne baš namenski, zato što je Osmi mart, već zato što sam hteo. No, ispalo je i jedno i drugo. Za Osmi mart namenski specijalitet. Budući da nisam kupio cveće, mislim da je ovo pun pogodak. Pre nekoliko dana sam kupio u prodavnici dimljenog lososa. A onda sam se setio da u knjizi koju sam nedavno kupio postoji jedan veoma interesantan recept. Rolnice od lososa. Recept je kombinacija lososa, salate, rena, meda, senfa, limuna i šragarepe. Dok sam ga pripremao, razmišljao sam o današnjem danu, osmom martu. Lično nisam baš za to da se taj dan posebno naglašava. Smatram da bi svaki dan u godini trebalo da bude jednako posvećen ženama kao što je i ovaj današnji. Uspešno sam završio rolnice. Upakovao u broj osam i eto slike. Kada biste probali ovu rolnicu. Osetili biste da je slatko, ljuto, kisela. Sa

Da li decu treba nositi ili ne, to je odluka svakoga od nas pojedinačno. Da li ćemo ih time previše razmaziti ili navići? Danas je ova slika u meni izazvala i radost i setu. Radost zbog dva osmeha, znatiželjna, radoznala. Sa druge strane setu, a u isto vreme i lepotu. Kako bi Atheist rap rekao "Više ništa nije isto, ništa nije kao što je bilo ranije. Ostaje nam samo, borba, borba i sećanje, na neko srećnije vreme...". Borba postoji svakako. no u ovom tekstu akcenat bih stavi na sećanje. Sećanje na jedan događaj. Kada sam imao 12 godina, bio sam prilično veliki i težak. Moja mama (na slici) mi se obratila rečima... "Hajde sine, ljubi te majka, da te nosim, dok još imam snage za to". Odgovorio sam da sam mnogo težak i da će leđa da je bole ako me bude nosila. Nije mi puno trebalo da se predomislim. Nošenje nije dugo trajalo. Svakako je bilo moje poslednje nošenje na krkač. Rado ga se i sa ponosom sećam. Ova slika je probudila se