Antonio Aras

Ja se molim Bogu zato što hoću, da bolje učim i da se popravim i da se ne uspavam. Kaže u svojoj molitvi jedna devojčica koju nema ko da probudi. Šta su sveti oci govorili o molitvi, a koja je naša molitva danas? O tome će biti reči u ovom tekstu. Molitva je neprestano stvaralaštvo, uzvišenije od svake druge umetnosti, ili nauke. ( Arh. Sofronije ) Bogu naše molitve nisu potrebne. Jer On i bez moljenja našega zna šta potrebujemo mi. On, premilosrdni i na one koji ne prose od njega izliva svoje obilne milosti. Molitva je potrebna nama. Ona čoveka srođava sa Bogom. Bez nje čovek je otuđen, a što se više u molitvi vežba, više se Bogu približava ( Sv. Ignjatije Brjančaninov ). Niti vrši nasilje nad našom slobodom: On se neće silom probiti u unutrašnjost našeg srca, ako mi nismo spremni da mu otvorimo ulaz : "Evo stojim na vratima i kucam, ako ko čuje glas moje : otvori vrata i ući ću k njemu". Otk. ( 3,20 ). Životvorni Duh Božiji nas posećuje kada prebivamo u stanju smiren

...i pitam se večeras šta mi je??? počelo je sve negde oko 22 h...gledam u harmoniku koju je moj tast nedavno dobio. Bili su gosti...bilo nam je lepo...harmonika stoji na stolici...nedavno je dobio za rođendan, malo više od mesec dana. Posmatram je. Lepa crvena harmonika Šta može da kaže neko ko ne zna da svira. Pesma kaže...nemoj da kvariš najlepše zvuke, mesto pesme začućeš jauke...ne znam da sviram..., ali čujem jauke...jauke u srcu i duši i večeras nekako posebno...suze u očima se polako talože...kao sitne kapljice koje se nakupljaju i spremaju se da krenu niz lice...pitam se šta mi je? Kakvi su to jauci koji me spopadaju??? Šta mi je? ...lažem sebe!!!...znam dobro da lažem!!! Pitam se samo koji je danas dan, odnosno datum!!!???...da li je to taj datum???...google sve zna. Ukucavam, B. i da, to je to...to je taj crni datum, 14.08. I šta je to što nas povezuje sa stvarima nevidljivim i nevidljivim. Sinhronicitet, ili nešto drugo, ili neko drugi...stvar izbora. U svakom slučaju več

Č udni su putevi Gospodnji. U nekom momentu pomognemo nekome, učinimo jednu sitnicu, a onda u želji da nam uzvrate, ti neki nam postanu bližnji. Pa i da se više nikada ne sretnemo i za taj trenutak, koji je kao deo večnosti je dovoljno. Ponekad se pitam šta nosi određen susret između nepoznatih ljudi. I kuda nas to može odvesti. U suštini i ne mora nikuda da odvede, dovoljno je da smo se tu i tada sreli. Imate još malo mesta iza. Pazite da ne udarite auto. Govorio sam čoveku koji se upravo isparkiravao. Ne radi mi ručna odgovri on. Potrebno mi je nešto da postavim iza zadnjeg točka. U okolu nije bilo nikakvog kamenja, razmišljam... a šta bi mogao da stavi...pa da...ručnu dizalicu...nemam...reče  gospodin...doneću ja svoju, odgovorih. I polako korak po korak, kako ja to najbolje umem gegajući se posle relaksacionog kupanja, kao da mi je trebala cela večnost da stignem do auta. Kasnije su mi ljudi priznali da su mislili da neću ni da se vratim...doneo sam dizalicu, pogurali smo auto

Nisam siguran da znam odakle bih počeo...brlog emocija..ako smem tu reč da upotrebim... ...stanite uza zid početak priče...ja stajem uza zid sa ostalima...ni u najavi šta će se desiti...pri tom nema veze sa kontekstom u kome se dešava...dakle, stajem uza zid i počinjem da plačem...svi se okreću ka meni i pitaju se wtf ( what a fuck) sa ovim čovekom, šta mu je večeras...plačem i suze mi prekrivaju lice...pokušavam da se povežem šta se ustvari dešava...ne znam..., ne razumem...plačem i dalje...jecam...DAAAAAAAAA...pradeda...ko je on...i odakle on večeras samnom ovde...i odakle on u svoj ovoj priči...možda zato što sam osetljiv na nepravdu i što ne umem sa njom da se nosim, ili što bi moja žena rekla a možda je pravda ipak zadovoljena...ili lična potreba da ne zaboravimo..., ili ništa od toga... ...sve što sam znao o pradedi Branku je da je bio dobar čovek, da je imao kafanu i da je streljan u Kraljevu...da su ga nemci streljali u Drugom svetskom ratu, u Kraljevu 1941. godine. Osećam

Dogodilo s na današnji dan bi bio drugi naslov ovog teksta. Onaj koji je gore ostavljen - razlog za to je što sam kada sam pisao tekst o ocu Radovanu Bigoviću, koji je obeležen kao part one...već video i part two, "Još samo jedan dan sa vladikom Hrizostomom". Budući da sam najavio već tada part two, ostavio sam da to bude tako, kako bih održao svoje obećanje.  Otkuda onda i ovaj drugi naslov "Dogodilo se na današnji dan". E današnji dan je rođen Milan Stolić, koji je kada se zamonašio dobio ime Hrizostom po Sv. Jovanu Zlatoustu. Dok razmišljam gde bismo se susreli, već su mi suze krenule na oči i radosnice i tuge što već četiri godine se nismo sreli. Ovo je nešto što možemo sami da upriličimo. Malko sam konfuzan oko susreta, jer me emocije koje su u meni, a usmerene ka tebi sputavaju da počnem. Iako su ovaj današnji dan označili kao lud, ovo je divan dan. Došao sam kod Vas u Vašu rezidenciju u Središtu da Vam otpevam mnooooooogaaaaajaaaaa ljetaaaaaa, mnooooooggg

Uffff. Pri samom kucanju teksta kroz mene prolazi jeza. Naslov teksta nije baš originalan, razlika između originala i ovoga je u reči samo. Čitajući knjigu Miča Elboma, pre nekoliko meseci, Još jedan dan...dan kada se on susreće sa svojom majkom koja je preminula... pomislio sam kakav bi bio moj još jedan dan sa nekim ko više nije pored mene, u ovom slučaju pored nas. Pored teksta stoji part one, jer planiram da za nekih tri nedelje objavim part two, ali namenjen jednoj drugoj osobi. Ovo je i bila moja večerašnja namera, da na događaju Sećanje na profesora Radovana Bigovića, kada su predavači ( ako mogu tako da ih nazovem, jer je reč o prijateljima i najbližim saradnicima), koji su govorili o njemu, obratili se prisutnima da kažu svoje iskustvo o profesoru Radovanu Bigoviću. Sva ta sećanja koja svako od nas ima na pokojnog profesora su posebna ličnoodnosna priča. I svaka je za sebe. A opet sve se one zajedno prepliću u gnezdu zvanom Manastir Sv. Arhangela Gavrila. I kao da nas je

Neki put u životu imamo priliku da kažemo našim bližnjima nešto. A šta ćemo onda ako smo ostali nedorečeni. Ako smo ostali bez prilike da im kažemo to što smo hteli, iz razloga što im se život iznenada prekinuo. A mi smo hteli, ali ...? Jedan od načina je ići na psihodramu!!!...a možda na neki drugi način. Večeras sam inspirisan emisijom TLMZP, ili ti Tvoje lice mi zvuči poznato. Na sceni Nikola Rokvić u ulozi Toše Proeskog. Koreografija i interpretacija izuzetni. Različite reakcije su se mogle videti u publici, a i među članovima žirija. Neko okreće na šalu,a neko pokazuje suze. Suština je ista, vidi se tuga, samo što se na različite načine projavljuje. Svima nama je žao jednog izuzetnog pevača koji nije više sa nama. Svaka čast produkciji na ovome. Pokrenut viđenim, postavio sam sebi pitanje, a koga bih ja voleo da vidim na sceni? HmMMMMmmm???!!! Ne znam ni sam od koga bih počeo? Moje pokojne bake Rade i deda Pere, koje sam mnogo voleo. Ili brata Branka, čiju smrt ni do danas

...nisam znao kako da naslovim ovaj post. Pomislio sam šta bih uradio kada bi postojao Vremeplov. Gde bih se vratio?...a onda ne dalje od mog začeća. A opet, možda i ranije, ali je pitanje dal bih mogao zaista mogao da promenim nešto. ...inspiraciju za današnji post sam pronašao u Milošu Šobajiću, koji je u okviru emisije "Tako stoje stvari", napisao pismo sebi, obraćao se sebi kao malom...za mene je to bilo WOW. Davao sam drugima zadatke da pišu pisma Bogu, odnosno sebi, u budućnosti, ali ne i u prošlosti. U nekom drugom obliku sam se obraćao sebi, ali ne i pismom. I zaista svako od nas bi mogao da napiše jedno takvo pismo koje bi bilo jednako autentično, kao i ono koje je napisao Miloš Šobajić. Kada bi postojao vremeplov, šta je ono što bih uradio za sebe... Nedavno sam doživeo celovitost, u radu na sebi. Od samog sebe sam dobio ono što mi je nedostajalo. osećao sam se kao da sam sebi stavio krunu. Neki put u životu nam nedostaje nešto što nismo dobili. Nešto što nam

Ovih dana razmišljam koliko Biblija ima odjeka na nas u svakodnevnom životu. Mi je čitamo, trudimo se da je tumačimo u kontekstu zajednice - crkve. I tu nema nikakve zamerke. Uneo bih još jedan momenat, a to je lični, da ne kažem subjektivni. Koliko mi dok čitamo neke delove iz Svetog pisma povezujemo sa sopstvenim iskustvom? Koliko to što čitamo tog trenutka ima veze sa našim svakodnevnim životom? Večeras sam gledao emisiju o Svetlani Bojković, na RTS - u. Čujem je kako kaže da nam je Bog dao talenat. Ja se setih one priče iz Svetog pisma "Priča o talantima", za one koji možda nisu imali priliku da je pročitaju postaviću je u celosti... Jevanđelje po Mateju 25 glava. 14. Jer kao što čovjek polazeći na put dozva sluge svoje i predade im blago svoje; 15. I jednome dade pet talanata, a drugome dva, a trećemu jedan, svakome prema njegovoj moći; i odmah otide. 16. A onaj što primi pet talanata otide te radi s njima, i dobi još pet talanata. 17. Tako i onaj što primi

Naslov ovog teksta "Progovarajmo", sam dao kao podršku da ne ćutimo na sva ona silovanja i seksualna zlostavljanja sa kojima smo došli u kontakt na bilo koji način. Kao žrtve, ili kao neko ko je u vezi sa žrtvom. Podstaknut komentarima na samom blogu krenuo sam da odgovorim na komentar, a onda sam shvatio da to prevazilazi okvire odgovra i odlučio sam da to objavim ovako... Činjenica je da je ono što sam objavio podstaklo mnoge čitaoce na razmišljanje u vezi sa seksualnim zlostavljanjem. Od mnogih od vas sam dobio podršku za ono što sam napisao. Mnogo empatije, ali i otvaranja. I zaista vam hvala na tome. Poenta je da ne treba da ćutimo i osećamo krivicu sa istim pitanjem dal sam mogao nešto da promenim?!!!...ili, ma nije to TO!!! I koliko je samo seksualnog zlostavljanja u našoj okolini, a da toga nismo ni svesni!!! Ili, nedavno sam čuo priču kako je neka žrtva oprostila nasilniku...skidam kapu za to. Ali nije samo stvar dal ću ja da oprostim nekome za to što mi je

Пре пар дана на телевизији слушам, у оквиру емисије 150 минута на Првој телевизији о злостављању унутар једне заједнице. Била је то Јелена Балашевић која је након тешке саобраћајне несреће, успела да се опорави. У вези са својим партнером, који је физички матлетирао. Прича иде даље, како није хтела да каже својим родитељима ништа о томе, јер је била срамота. Како сам је чуо да прича о том догађају и то тако јавно, а плус ћерка познатог певача. Заиста сам се задивио. А затим још једна храбра новинарка, чије сам име заборавио. Међутим у мени је почео да се јавља неки нелагодан осећај, који ме је вратио неких 17 година уназад. Негде на територији Босне, на граници између Републике Српске са једне стране и Федерације са друге. Ишао сам да певам са Оцем, наравно не својим. Већ је то један црквени великодостојник. Када смо стигли замолио је да га измасирам, јер га је болела глава. Пристао сам, ненадајући се шта ме тамо чека. Међутим, оно што се десило је да ме је дотични сексуално напао.

Овај текст сам одлучио да пишем, можда ће некоме да користи, а уколико будете имали неких додатних питања, будите слободни па ме контактирајте. Пре неколико година моја супруга и ја смо хтели, као млади брачни пар, да имамо децу. Није нам се остварило због здравстевних проблема. У почетку супругиних, оперисала је миом. А онда је уследио опоравак од годину дана. Након тога смо наставили са покушајима, али је трудноћа изостала. Испоставило се да и ја имам проблем, са налазима, олигоспермија. Кренуо сам да узимам препоручене лекове ( Л аргинин, Л карнитин). Ови лекове нису дали неке велике промене. Једини лек који је помогао јесте нолвадекс. Он је побољшао бројност. Будући да сам га узимао 40 дана, већ при следећем налазу бројност је пала. (Иначе тај лек је на хормонској бази и баш ми је тешко пало његово конзумирање). Онда сам гуглао по нету и изгуглао један лек који ми је у сваком смислу пријао. Реч је о индијском леку шилађит. Њега сам конзумирао неких три месеца.У међувремену смо о

Позивамо вас на прву у низу, искуствено терапијских радионица које ће се одржавати током трајања Великог поста.Радионице ће се одржавати једном недељно. Тема прве, уводне радионице је ОПРАШТАЊЕ. Коме је радионица намењена: Свима онима који желе да дубље проникну у себе и свој однос према себи и другима; Свима онима који желе да осете благодат искреног опроста; Свима онима који желе да се упознамо и дружимо и пружамо подршку једни другима, док увиђамо и провежбавамо колико је  ослобађајуће – опростити. Начин рада: Техникама психодраме и Трансакционе анализе Водитељи радионице: Марија Јоксимовић, дипл.теолог и саветник Трансакционе анализе; Антонио Арас, дипл.теолог, практичар и коуч Трансакционе анализе, едукант за психодрамског психотерапеута. Место одржавања: Центар за едукацију и развој личности ,,Кругови“ Ул.Сребреничка бр.3 сутерен Време одржавања: Петак 11.март 2016.год. од 19:30 – 21:30 Цена: 700 дин. ДОБРОДОШЛИ ! ПРИЈАВЕ У ИНБОКСУ ИЛИ ПУТЕМ БР ТЕЛЕФОНА : Марија 066/304055